04.06.2021. Energija Sputnjika: Intervju Prof.dr. Milan Radovanović

O sudbini EPS-a da odlučuje struka


O budućnosti EPS-a ne treba donositi preuranjene odluke. Treba uključiti eminentne stručnjake, a ne papirne doktore nauka, koji će doprineti boljem rešavanju energetske budućnosti Srbije, bar što se tiče elektroenergetike. Sada se, na žalost, javlja čitav niz „stručnjaka“, čak i neki profesori, koji stvaraju sve veću konfuziju oko tranzicije i korišćenja uglja, kaže prof. dr Milan Radovanović, predsednik Društva termičara Srbije.


Čovečanstvo je generalno zbunjeno, nešto mu se dešava, a ne zna šta je uzrok tome. Da je Milutin Milanković bio Rus, Francuz, Englez ili Amerikanac, onda bi sve ove pojave koje se dešavaju bile rešene. Na žalost, svet ne zna šta je uzrok ovih promena. Moram da Vas podsetim da se svakih dvadesetak godina nešto dešava. Od energetske krize, kiselih kiša, zatim globalnog zagrevanja, koje je sada eskaliralo u promenu klime... sve su to pojave koje su normalne. Koje se dešavaju i koje, naravno, čovečanstvo pokušava da reši, kaže za Energiju Balkana prof. dr Milan Radovanović, nekašnji dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu i predsednik Društva termičara Srbije (DTS).

Kako komentarišete aktuelnu tranziciju u sektoru elektroenergetike u Srbiji, koja se prelama ne samo kroz restrukturiranje Elektroprivrede Srbije već i pritiske Energetske zajednice i EU da se ugase termoelektrane?

Kada govorimo o kvalitetu uglja, moram da naglasim da Srbija nije srećna sa onim što ima. Srbija na žalost ima ugalj najlošjeg kvaliteta, sa otprilike 50% vlage, u proseku 15% pepela, i svega 30-35% može da sagori. Uz to, termoelektrane koje su u sastavu EPS-a su stare.

Međutim, EPS-u mora da se oda priznanje što je uspeo da revitalitzacijom termoelektrana, u ovim uslovima, obezbedi našem građanstvu da, uslovno rečeno, mirno spava. Naravno problemi postoje. Otvoreno je sto pitanja, a vrlo malo je pravih i ozbiljnih odgovora.

EPS sa reformama kaska i zbog godina sankcija tokom poslednje decenije 20. veka. Koliko taj zaostatak utiče na sigurnost snabdevanja i energetsku nezavisnost?

Da ne pričam o uslovima kada je EPS radio u uslovima bombardovanja. Ali, da se našalim, gospodin Vesić treba da podigne spomenik i EPS-u.

Srbija je zavisna i od uvoza nafte i gasa. Što se tiče elektroenergetskog sistema više od 2/3 električne energije se dobija iz termo kapaciteta, znači sagorevanjem ovog našeg lignita, a svega 1/3 se dobija iz hidro potencijala, što je praktično obnovljivi izvor energije. Ali, u sektoru elektroenergetike Srbija ne zavisi od uvoza. Tako treba i da ostane. Osim što proizvodi dovoljno za domaću potrošnju EPS čak i izvozi električnu energiju. Sve zahvaljujući tom uglju.

EPS optužuju da je veliki emiter štetnih materija i zagađivač životne sredine.

Sada se na žalost, javlja čitav niz „stručnjaka“, uključujući čak i profesore univerziteta, koji gledaju svoje interese i stvaraju sve veću i veću konfuziju. Na primer, jedan univerzitetski profesor tako priča o skladištenju energije. Molim Vas, skladištenje energije nigde u svetu nije rešeno. Nemačka je proizvela vetrogeneratorima toliku količinu struje da je, zbog toga što nije mogla nigde da je skladišti, plaćala (potrošačima) da je preuzmu, da potroše tu energiju.

Tih tema o zagađenju je čitav niz. A nije samo EPS krivac za štetne emisije, tu je naftni i gasni sektor, saobraćaj posebno.

Moram da kažem da je EPS prišao problemu zagađenja krajnje odgovorno, kao što je i do sada radio. Decenijama nijedna elektrana nije sagrađena. Predviđaju se naravno vetrogeneratori, pa solarne elektrane... kod EPS-a jedino nema biomase, a mogla bi 5-10% biomase da se dodaje uglju.

Postoje paušalne ocene niza komentatora, kada pričaju o štetnim gasovima. Postoje dva tipa štetnih gasova, jedno su gasovi koji direktno zagađuju i koji su otrovni. Znači, to su sumporni oksidi, azotni oksidi i čestice, praškaste materije. Sumporni oksidi, sa vodom, koja isto nastaje sagorevanjem vodonika, stvaraju sumporastu i sumpornu kiselinu. Azotni oksidi prave azotastu i azotnu kiselinu, koje izazivaju te kisele kiše. Moram da kažem da je EPS na tom planu jako puno uradio i radi, od sistema za odsumporavanje, pa do projekta gorionika sa veoma malom emisijom azotnih oksida. Sve elektrane imaju elektrofiltere, da bi se smanjile emisije.

Drugoj grupi pripada ugljen-dioksid, koji se pojavio kao glavni krivac za ove promene koje nastaju na planeti Zemlji. A CO2 je samo jedan od šest, tzv. gasova staklene bašte. Ali njemu je dat prioritet - da učestvuje u efektu staklene bašte sa 60 do 65%, možda čak i više - sada pošto su freoni izbačeni.

Znači, ugljen-dioksid nije otrovan, ali sprečava, praktično, odavanje toplote zemljine kugle u atmosferu. Mi, Zemlja, primamo energiju od Sunca, deo apsorbujemo, od toga i živimo, ali i vraćamo jedan deo. Ti gasovi staklene bašte sprečavaju vraćanje energije i to je razlog zašto temperatura na planeti raste i zašto se čovečanstvo brine.

Moja procena je, možda malo preslobodna, da je preuveličlana uloga CO2. Međutim, generalno posmatrano, ići na obnovljive izvore je imperativ, jer i ugalj i nafta i gas imaju ograničene rezerve.

Nas je na planeti sada nešto više od osam milijardi ljudi. Sa tendencijom rasta na devet, a svako od nas traži svoj deo potrošnje energije, posebno električne energije. Prema tome, proizvodnja i potrošnja svih vidova energije, a posebno elektro enrgije je imperativ i sa te strane je dobro ovo što se radi na novim izvorima.

Koliko, po Vašem mišljenju, EPS doprinosi globalnom zagađenju planete?

Srbija (u odnosu na broj stanovnika Zemlje) sa brojem stanovnika i sa nekom prosečnom potrošnjom energije po glavi stanovnika troši manja od jednog hiljaditog dela potrošnje energije u svetu. I sada nas tera Energetska zajednoca i Evropa, odnosno, EU, da preduzmemo rigorozne mere po pitanju gašenja termoelektrana i prestanka potrošnje uglja. Naravno, moram da kažem da je ovom haosu kod nas doprineo i čitav niz neproverenih informacija. Takve su i te o zagađenju koje proizvodi EPS. Mene sve ovo podseća na pandemiju, s obzorom na broj teorija zavere...

Kina učestvuje u proizvodnji CO2 sa 52%, znači ona emituje više nego ostatak čovečanstva. Vest je da će Kina 600 ako ne i hiljadu elektrana na ugalj da zatvori. Ali, da se vratim na Vaše pitanje. Predviđa se za 2030. godinu za 13% smanjenje globalne emisije CO2, za 2035. godinu taj procenat je 25, za 2040. godinu 50 a 2050. godine smanjenje emisije CO2 za 80%, pri čemu će iste godine da se ugase sve termoelektrane na ugalj.

A to planira i Srbija sa EPS-om. Istovremeno, niko neće da kaže da se u TE Morava i TE Kolubara, na pepelištima grrade dve solarne elektrane, neće niko da kaže da se u Kostolcu gradi jedan vetropark od 60 MW, a drugi čak od 130 MW. Tu je i projekat sa Republikom Srpskom, gde EPS sada ide na povećanje hidrokapaciteta. Ovo su činjenice. EPS je puno uradio na smanjenju zagađenja. A radi i dalje.

EPS, takođe ima i obavezu da obezbeđuje balansnu energiju - mora da ima u rezervi kapacitet koji će „pustiti u pogon“ kada nema sunca ili prestane vetar da duva. Kako to komentarišete?

To je jedan od problema u Evropi i jedan od velikih problema u svetu. To pokazuje da EPS mora da ima neke rezerve eventualno da pokriva ove nedostatke.

U Evropi taj problem prevazilaze ili sa najmodernijim termoelektanama, Nemačka je ne primer prošle godine otvorila jednu, ili, poput Francuske, nuklearkama. Francuska obezbeđuje sigurnost ne samo za svoje potrošače već i u okolnim evropskim zemljama.

Nuklearni lobi raste. Samo se bojim da će za ovih osam-devet milijardi ljudi i to biti nedovoljno. Činjenica je da mora da se obezbedi i taj izvor energije. Znači taj miks – ugalj, gas, nuklearna energija - mora da bude jako dobro izbalansiran, da bi se ostvarilo sve ono što mi želimo u principu.

Mi pričamo danas o skladištenju energije. Na Drini, u Bajinoj Bašti je pitanje skladištenja rešeno fantastično. Noću, kada nema potrošača struje, voda su pumpa u jezero gore, a kada je potrebna energija ta voda za pokretanje turbina hidroelektrane se vraća. E, to je indirektno skladištenje energije.

Kako vi ocenjujete prošlonedeljni zbor rudara na lokaciji gradilišta Kolubare B, gde je pre više od pola veka trebala da bude izgrađena ta termoelektrana? A sve češće smo svedoci i protesta ljudi koji brinu o životnoj sredini, bune se zbog energetskih i nekih drugih projekata. Kakva je to poruka onima koji donose odluku?

Vrlo je značajno da se i naš narod malo probudio, da brine o onom što se dešava, da pokazuje svoje nezadovoljstvo i otpor - ne mislim samo na gradnju mini hidroelektrana, nego generalno.

Taj narod što je izašao je u pravu. To je posledica jednog niza nepotpunih informacija. Ja sam, na primer, našao jednu vest, koja je bila povučena vrlo brzo, da će već 2030. da se ugase sve termoelektrane u Srbiji.

Narod ima pravo da dobije potpunu informaciju.

Zakoni koj je Ministarstvo rudarstva i energetike donelo su takvi kakvi su. Međutim, zakon je, ako se ne primenjuju, kao što znate, a što je kod nas vrlo čest slučaj, mrtvo slovo na papiru. Moram da pozdravim ipak, neke akcije, koje su konačno krenule, a to je štednja energije, ili energetska efikasnost u zgradama, od uvođenja solarnih panela, zamene prozora, izolacije zgrade.

Otišao sam na sajt Ministarstva energetike, da vidim sastav ljudi koji nam kroje kapu (žargonski rečeno). I, našao sam samo imena, bez ikakve biografije, o karijeri, uspehu, čime su se bavili. Smatram da je to vrlo loše. U novom sastavu Ministarstva rudarstva i energetike je nova garnitura, a odstranjeni su neke ljude koji su bili vrlo kvalitetni.

Hoćete da kažete da nam fali stručnjaka u državnim organima? Da ne može neko ko nije stručan da propisuje šta će se raditi?

Da.Ovim problemima ne možemo se baviti bez ekologije, odnosno, ne može da se odvoji Ministarstvo rudarstva i energetike od Ministarstva zaštite životne sredine, pa čak je potrebno uključiti i saobraćaj. Rešavanje svih problema je u rešavanju uzroka problema. Ja moram da izrazim blago nezadovoljstvo. Mašinski fakultet univerziteta u Beogradu radi vozila, radi elektroenergetiku, radi toplane. A one se ne pominju.Imamo 49 toplana u Srbiji, koje vrlo uspešno rade.

Bojim se da je struka isključena. Ne mislim samo na mašince, da ne mislite da sam isključiv, tu ima posla i za tehnologe i hemičare. Neko mora da utiče na uzrok nastajanja štetnih gasova - i toksičnih i CO2 u sastavu dimnih gasova u kotolovima velikih termoelektrana.

Koliko znam Vi ste vrlo aktivni u elektranama, čak ste na nekim univerzitetima u svetu i profesor pred kojim brane doktorate, u Holandiji ako se ne varam...

Jesam.

Da li se u zapadno-evropskim zemljama struka više poštuje i pita nego kod nas? Koja je Vaša poruka nadležnom ministarstvu i Vladi Srbije po pitanju elektroenergetske tranzicije i odabira puta za EPS?

Da. Bez stručnjaka ne može ništa da se uradi.

Da sam ja ministar, obrazovao bih radne grupe za određene teme - sakupio pet do sedam, najviše, eminentnih stručnjaka, koji se ceo život bave time, koji nisu samo papirni doktori nauka, izvinite što tako kažem, koji su se opekli, koju su udarili glavom o zid rešavanja problema.

Ne treba donositi brze odluke. Srbija je stabilna zemlja. Stoga je važno da ne donosimo brze, preuranjene odluke u sektoru energetike. Vrlo je važno da se pored onih ljudi koji su u ministarstvu, u čiji ja kvalitet i znanje ne želim da sumnjam, uključi, ipak, struka i nauka, koja će da doprinese vrlo boljem rešavanju budućnosti Srbije, bar što se tiče elektroenergetske situacije.

Pogledajte intervju na youtube-u

Вести

  • XIV Međunarodnom forumu o...

    18.06.2021.
    Poštovani, Sa posebnim zadovoljstvom Vam dostavljamo poziv za učešće i Prvu informaciju o Poštovani, Sa... Сазнајте више...
  • Трибина ДТС-а: Енергетска транзиција...

    15.06.2021.
                                                                       ДРУШТВО ТЕРМИЧАРА                                                                       СРБИЈЕ   ... Сазнајте више...
  • Izvestaj o radu -...

    13.06.2021.
    Poštovani članovi Društva termičara Srbije,   U prilogu ove vesti se nalazi izveštaj o... Сазнајте више...
  • Izveštaj o održanim tribinama...

    12.06.2021.
         Poštovani članovi Društva termičara Srbije, U prilogu ove poruke se nalazi... Сазнајте више...
  • Zapisnik sa sastanka GO...

    10.06.2021.
        Poštovani članovi Društva termičara Srbije, U prilogu ove vesti ćete naći... Сазнајте више...

Догађаји

  • Tрибина посвећена научно-стручном раду...

    13.01.2020.
                                      ЛАБОРАТОРИЈА... Сазнајте више...
  • Трибина ЈКП Београдске електране

    08.11.2019.
                                                      ДРУШТВО ТЕРМИЧАРА                                                                  СРБИЈЕ                                                                        И                                                  МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ У оквиру сталне трибине има... Сазнајте више...
  • Трибина ДТС-а - Представљање...

    15.03.2019.
                                                                ДРУШТВО ТЕРМИЧАРА                                                                            СРБИЈЕ   У оквиру сталне трибине има задовољство да Вас позове... Сазнајте више...
  • Трибина ДТС-а: Транспорт и...

    03.04.2018.
                                                       ДРУШТВО ТЕРМИЧАРА                                                                                                                                     СРБИЈЕ У оквиру сталне трибине има задовољство да Вас... Сазнајте више...
  • Трибина ДТС-а: Енергетска ефикасност...

    07.03.2018.
                           ... Сазнајте више...