Međunarodni dan obnovljivih izvora energije, tradicionalno se obeležava 26. aprila, a glavni cilj obeležavanja ovog veoma važnog datuma je podizanje svesti o važnosti istraživanja same primene obnovljivih izvora energije, vetra, sunca, vode, biomase i geotermalnih izvora.
Već davne 1986. godine, na današnji dan dogodila se nuklearna katastrofa u Černobilju. To je jedan od razloga, što smo ovaj datum izabrali da nas sve podseti na to koliko upotreba neobnovljivih resursa i atomske energije može da bude štetna i opasna za okruženje, region, i životnu sredinu.
Obnovljivi izvori energije su glavni pokretač i nosilac energetske tranzicije ka ugljenično neutralnoj energetici i ekonomiji. Borba protiv klimatskih promena postala je međunarodna obaveza za skoro sve zemlje u sveta koje su se obavezale da spreče povećanje prosečne temperature na planeti za 2°C u odnosu na predindustrijski period i da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 45 odsto 2030. godine u poređenju sa emisijijama iz 2010. godine. Evropa je postavila ambiciozan plan, nulta emisija štetnih gasova do 2050. godine.
Raste proizvodnja iz obnovljivih izvora energije
Prema podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), ukupan instalisani kapacitet proizvodnje iz obnovljivih izvora energije u svetu trenutno iznosi 3.372 GW, što je povećanje od skoro 10% u odnosu na 2022. godinu.
Najveći učešće u ukupnoj proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora ima hidroenergiji sa 37odsto dok je na drugom mestusolarna energijasa 31 odsto.
Najveći kapacitet obnovljivih izvora energije, čak 90 odsto pripada Aziji, Evropi i Severnoj Americi.
Posle Azije (48 odsto) Evropa je kontinent sa najvećim kapacitetima instalisane snage za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora (709 GW), odnosno sa učešćem od 21 odsto ukupnih svetskih kapaciteta. Evropa ubrzano radi na ozelenjavanju svojih energetskih kapaciteta, naročito putem povećanjem kapaciteta za korišćenjem solarne energije i energije vetra. Trend rasta novih kapaciteta obnovljivih izvora energije u Evropskoj uniji je veoma dinamičan u poslednjih 10 godina, navodi IRENA.
Srbija ima abiciozan cilj
Republika Srbijaje 2013. godine usvojila Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljvih izvora energije sa ambicioznim ciljem da se do 2020. godine da se ostvari učešće OIE u bruto finalnoj potrošnji energije za još 27 odsto.
Prema podacima Eurostata, Srbija je 2020. godini dostigla udeo od 26.2 odsti i time skoro ispunila cilj. Republika Srbija trenutno raspolaže sa 2.930 MW instalisane snage iz obnovljivih izvora energije:
- Vetroelektrane: 398 MW;
- Solarne elektrane: 11 MW*;
- Solarne elektrane kupci-proizvođači: 13,6 MW;
- Hidroelektrane: 2.469 MW;
- Biomasa: 2,7 MW;
- Biogas: 32 MW.
U martu 2021. godine usvojen je novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, dok je vlada Srbije u martu 2023. godine usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama ovog Zakona i uputila ga Skupštini. Nakon usvajanja izmena zakona u Skupštini i nedostajućih podzakonskih akata stvoriće se uslovi za dalji razvoj sektora obnovljivih izvora energije, kao i sprovođenje aukcija za nove kapacitete iz obnovljivih izvora energije.
Do kraja godine biće usvojen Integrisani nacionalni plan za klimu i energetiku koji će definisati nacionalne ciljeve za obnovljive izvore energije do 2030. godine.
*Procena je da je do sada instaliran veći broj solarnih elektrana ukupne snage 50 MW za koje ne postoji zvanično dostupan registar. 05.04.2023. u rad je puštena solarna elektrana DeLasol u Lapovu. Snaga ove elektrane je 9,9 MW što će značajno uticati na ukupnu instalisanu snagu solarnih elektrana
